Evropska komisija predstavila je Okvir Evropske unije za klimatsku otpornost, sa namerom da države, regioni i gradovi ranije prepoznaju rizike i planiraju ulaganja pre nego što nastane šteta. Polazište je da poplave, suše, požari i talasi vrućine više ne mogu da se tretiraju samo kao povremene vanredne situacije.
Okvir predviđa zajednički pristup proceni budućih klimatskih uslova, kako bi javne institucije i investitori koristili uporedivu osnovu pri odlučivanju. Komisija istovremeno predlaže evropski zakon o klimatskoj otpornosti, ali će njegov konačan sadržaj zavisiti od zakonodavnog postupka.
Jedan od važnih elemenata jeste jasnije određivanje odgovornih institucija za pojedine rizike. Ideja je da se izbegne situacija u kojoj opasnost bude prepoznata, ali se ne zna ko treba da finansira zaštitu, prilagodi infrastrukturu ili donese odluku o korišćenju prostora.
Komisija navodi da je kroz programe Horizont 2020 i Horizont Evropa podržano više od 225 projekata prilagođavanja klimatskim promenama, uz približno 1,6 milijardi evra evropskog doprinosa. Misija EU za prilagođavanje sada sarađuje sa gotovo 300 regiona i lokalnih vlasti, što je približno dvostruko više od početnog cilja.
Novi digitalni alati trebalo bi da pomognu lokalnim upravama i preduzećima da pronađu podatke o rizicima i primere rešenja. To obuhvata pregled klimatskih projekcija, vodiče kroz raspoložive instrumente i bazu mera koje su već ispitane u različitim sredinama.
Za privredu je važna poruka da klimatski rizik postaje deo procene dugoročnih ulaganja. Lokacija fabrike, dostupnost vode, otpornost energetskih i transportnih mreža i trošak osiguranja mogu direktno uticati na održivost poslovnog plana.
Praktični efekti zavisiće od toga kako će evropska pravila biti usvojena i preneta u nacionalne politike. Zato najavu treba posmatrati kao početak koordinisanijeg sistema upravljanja rizicima, a ne kao dokaz da su evropski gradovi i infrastruktura već zaštićeni od budućih ekstrema.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?